ЛТЕА

Логотерапија и егзистенцијална анализа

ЛТЕА - Логотерапија и егзистенцијална анализа или смислом усмерена терапија (логос грч.смисао, реч), је врста психотерапије у чијем је центру тема смисла. Оснивачем ове врсте психотерапије сматра се бечки неуролог и психијатар, Виктор Емил Франкл, који је након свог трогодишњег заточеништва у једним од најсуровијих логора у Другом светском рату, укључујући Аушвиц, утемељио теорију и праксу логотерапије и егзистенцијалне анализе. Понекад се у стручним круговима назива и „Трећом бечком школом психотерапије“. Наиме, реч је о врсти хуманистичко-егзистенцијалистичке терапије која проблеме посматра као изазове односно као јединствене задатке који су нам дати зарад личног раста и развоја и које смо позвани да испунимо. ЛТЕА човека не посматра као пасивно биће чије је понашање потпуно обликовано наследним факторима, срединским утицајима, траумама или лошим детињством. У њеној теоријској основи је тродинемзионални поглед на човека - као биће које поседује тело (биолошка димензија), душу (психолошка димензија) и још важније, јединствени и непоновљиви дух (ноетичка димензија). Самим тим, из логотерапијског угла човек се посматра као ко-креатор чија је основна мотивација воља за смислом, која му омогућава да преузме одговорност и слободу да активно обликује свој живот. Воља за смислом човека најснажније подстиче на промену и помаже му да препозна да је у сваком тренутку слободан да пронађе смисао, а онда и решење или да бар заузме другачији став према нечему што је изван његовог утицаја. У раду са клијентима, логотерапеут примењујеразличите специфичне и неспецифичне терапијске технике, интервенције и методе, попут:

Сократовски дијалог: дијалошка метода која има за циљ да клијенту помогне да препозна у чему се огледају његова/њена слобода, вредности и смисао у животу.

Дерефлексија: техника која подстиче клијенте на надилажење сопственог Ега и преусмеравањем пажње на оно што им је вредно у животу.

Парадоксална интенција са хумором: техника којом се прекида зачарани круг симптома и превенира њихово појачавање.

Модулација става: тежи да клијенту помогне да промени перспективу у да у неизбежној патњи препозна скривену вредност.

ЛТЕА је применљива у третману широког спектра клиничких поремећаја попут: анксиозних и осталих облика неуротичних поремећаја, депресије, али и различитих облика неуроразвојних поремећаја. Као додатни метод у лечењу, може се примењивати и у третману теже патологије односно тежих поремећаја попут психозе, схизофреније и болести зависности. Од двадесетог века па до данас, ЛТЕА је своју примену нашла у различитим областима попут: рехабилитације, палијативног збрињавања, туговања, пастирске психологије, психологије старења, породичне терапије, брачног и партнерског саветовања, образовања, пословног коучинга, свакодневних проблема и стреса, личног раста и развоја. Сертификовани логотерапеут је по формалном образовању стручњак из неке од области помажућих професија (психологија, дефектологија и логопедија, социјални рад, теологија, медицина и радно-окупациона терапија). Програм обуке из ЛТЕА покренут је ове године у Центру за примењене неуронауке „Др Плећевић“ за стручњаке из помажућих професија, а у сарадњи са акредитованим и међународно признатим партнерима из Виктор Франкл Института за логотерапију у Израелу, под руководством Др Батје Јанигер (PsyD Batya Yaniger), и уз подршку Виктор Франкл Института у Јужној Африци под руководством, Др Терије Шантал (Dr. Teria Shantall).